Preko milion ljudi širom sveta učilo je o klimatskim promenama praveći „klimatski kolaž” – šta je to zapravo?

Fotografija: Ivana Kordić

Više od milion i trista hiljada ljudi, iz 156 zemalja širom sveta, do sada je učestvovalo na interaktivnim radionicama o klimatskim promenama, Klimatski kolaž. A proteklog vikenda njima se pridružilo i tridesetak domaćih eksperata i entuzijasta i za spas naše planete.

U subotu, 28. oktobra, u prostoru „Miljenko Dereta” u Beogradu, održao se prvi uživo Klimatski kolaž u Srbiji. Ideja o ovom događaju potekla je od francuskog stručnjaka Sedrika Ringenbaha. Cilj je podizanje svesti i znanja o klimatskim promenama na globalnom nivou kako bi se ubrzala akcija na tom polju, a sve uz veoma jasno geslo: „da bismo pronašli rešenja, prvo treba da shvatimo problem”.

Radionica je pre svega utemeljena na naučnim podacima iz izveštaja Međuvladinog panela za klimatske promene, a učesnike podstiče na saradnju i kreativno razmišljanje. Rezultat njihovog zajedničkog rada i kreativnosti je upravo – „klimatski kolaž”.

Ali kako se do tog klimatskog kolaža uopšte stiže? 

Učesnici se najpre podele u manje grupe, od po 4 do 8 članova. Od voditelja dobijaju ukupno 42 kartice sa osnovnim pojmovima o klimatskim promenama kao što su ljudske aktivnosti, fosilna goriva i koncentracije ugljen-dioksida.

Po stolu treba da ih rasporede po sopstvenom nahođenju, hronološki ili na osnovu međusobne povezanosti – u suštini, kako god ih njihov međusobni dogovor i razmišljanje navedu. S obzirom na to da se na poleđini kartica nalaze i objašnjenja termina, za učešće nije potrebno predznanje.

Tokom tri sata trajanja ove zanimljive radionice, timovi se podsećaju ili uče osnove klimatologije, u zavisnosti od svog nivoa poznavanja klimatskih promena.

„Metodologija ‘Klimatskog kolaža’ mi je se jako dopala, zati što kroz jednu vrstu igre pokazuje kako je sve povezano i da stvari ne funkcionišu u vakuumu ili silosima”, ističe ekološka aktivistkinja i komunikatorka Milica Adamović. „Izuzetno je koristan alat, koji treba koristiti u komunikaciji klimatskih promena i mislim da na slikovit način prikazuje probleme sa kojima se suočavamo, a kojih naši sagovornici često nisu ni svesni, jer su klimatske promene vrlo kompleksna tema, pa je teško uvezati različite delove sistema.”

„Kombinacija informativnih grafika, timske saradnje i intenzivnog unakrsnog presabiranja činjenica može ne samo da vas stimuliše na razmišljanje, već i da emotivno prodrma, bilo da ste stručnjak ili laik”, kaže analitičarka zaštite životne sredine Katarine Samurović.

Nakon što su se sve kartice klimatskog kolaža posložile, prisutni je trebalo da se pozicioniraju u krugu u odnosu na svoju spremnost na akciju, što je bio svojevrsni test emotivne orijentacije.

„Učesnici su birali jedan od četiri ugla u odnosu na to kako se osećaju i postavljaju u odnosu na klimatsku krizu – besno, uplašeno, optimistično, ili rezignirano”, objašnjava Samurović. „U sredini su ostali oni koji su imali potrebu za čistom akcijom i smatraju da svakodnevno doprinose borbi protiv problema – i divno je što je ova grupa prošlog vikenda bila tako brojna.”

Samurović je svoje mesto pronašla među rezigniranima, kako tvrdi intuitivno i čak i na sopstveno iznenađenje: „Osećam da mi borba za egzistenciju u nametnutom ekonomskom sistemu ne omogućava da se dovoljno i adekvatno aktiviram u borbi protiv krize.”

„Možda je ironično, ali zapravo sam sa radionice izašla optimističnija – zbog posmatranja problema iz toliko različitih uglova, ali i zahvaljujući tuđim iskrenim uvidima”, ocenjuje naša sagovornica.  „Može se reći da je, osim obrazovanja o klimatskim promenama, ‘Klimatski kolaž’ pružio i mogućnost za emotivno osvešćivanje o krizi koja svakoga pojedinačno pogađa na specifičan način, ali čak ni ‘rezignirane’ ne ostavlja ravnodušnim.”

Kao što se naslućuje iz Katarininog svedočanstva – dok učesnici sklapaju klimatski kolaž i razgovaraju, stvara se i veoma bitna dodatna vrednost zato što učesnici jačaju svoju volju i kapacitete da doprinesu rešavanju izazova sve zagrejanije planete. Baš kao što kartice koje učesnici slažu kreiraju klimatski kolaž, tako i oni međusobno stvaraju sličnu sliku, ali u ljudskom obliku, kroz sinergiju njihovih ekspertiza i želje za očuvanje Zemlje.

Čitav proces može da se sažme u slogan „Karte su u našim rukama”, koji istovremeno krije i poziv na akciju u borbi protiv klimatskih promena. Do sada je radionica održana i u velikim kompanijama poput Loreala i Sueza, a u susednoj Hrvatskoj na Klimatskom kolažu su učestvovali i predsednik Vlade, puni sastav Vlade, nekoliko ministarstava i Hrvatska narodna banka.

Više o Klimatskom kolažu možete pročitati OVDE.

Ovu radionicu u Srbiji organizovali su udruženje Zelena tranzicija iz Beograda i udruženje Tatavaka sa hrvatskog ostrva Zlarin, u okviru projekta E.U.R.E.C.A. koji je posvećen razvoju komunikacije o klimatskoj krizi, a sufinansiran sredstvima Evropske unije kroz program Erasmus+ KA2.